Аутор: Iserbia

Pri poseti Srbiji srednjovekovni manastiri i crkve su nesto sto bi svako trebao da vidi ili barem neki deo njih. Na teritoriji Srbije nalazi se 405 manastira Srpske Pravoslavne Crkve i jos oko 200 starih temelja. Na Kosovu i Metohiji se nalazi preko 2500 ostataka srpskih svetinja. Većina ih je nestala tokom burne istorije Kosova. Volimo da kažemo da su manastiri duša naše države i bez obzira kojoj nacionalnosti ili religiji pripadate uvek ćete osetiti nešto posebno kada ulazite u ova stara sveta mesta. Oslikani prelepim freskama i dekorisani originalnim mozaicima od strane raznih umetnika i monaha koji su živeli u ovim manastirima, oni predstavljaju unikatna umetnicka dela. Manastir Studenica osnovao je Stefan Nemanja 1196-e godine. Studenica je majka-crkva svih srpskih hramova. Nalazi se na jugozapadu Srbije, 40 kilometara od Kraljeva i jedan je od najvećih I najznačajnijih srpskih manastira. Manastir Ziča je sagrađen između 1208 i 1230 godine. Sagradio ga je kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani. 1219-e Žiča je postal prvo sedište srpske Patrijaršije. Crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem prikazuje karakteristike Raške škole. Osnova je u obliku velikog broda sa prostranom apsidom na njenom istočnom kraju. Centralni deo je prekriven kupolom. Crkva je sagrađena od cigle i kamena. Preovlađuje vizantijski građevinski stil. Manastir Mileševa osnovan je između 1234 i 1236 od strane srpskog kralja Vladislava. Manastir se nalazi u dolini reke Mileševe, blizu Prijepolja. Mileševa je jedna od najvažnijih srpskih svetinja i duhovnih centara. Poznata je po svojoj čuvenoj beloj boji. Manastir Sopoćani je posvećen Svetoj Trojici i osnovao ga je kralj Uroš I. Crkva i priprata izgrađeni su 1260e. Zvonik je dodat u prvoj polovini četrnaestog veka. Nekoliko članova kraljevske porodice je sahranjeno u manastiru uključujući kraljevu majku Ane Dandolo, Stefana Prvovenčanog, Velikog Vojvodu Đorđa i samog Uroša I. Manastir Gračanica u blizini Lipljana, na Kosovu je jedan od poslednjih monumentalnih građevina kralja Milutina Nemanjića.

Do kraja devedesetih ako se govorilo o svadbi u Srbiji, uvek je se mislilo na tri dana slavlja pod velikim šatorom, iznajmljenim posebno za ovu svečanu priliku. I to nije bio neki mali šator  kakve ste mogli da vidite na filmovima na TV-u. Bio je za 800 pa čak i 1000 gostiju. Tradicija se još uvek čuva u mnogim mestima na selu. Nedavno je prijatelj pravio svadbu za sina u prelepom vinskom kraju kod Topole. Popili su 800 litara crnog vina i nešto malo belog – 600 litara J Neću Vam reći koliko su hrane pojeli, pretpostavite sami J Venčanje je jako bitan deo života u Srbiji. Uvek se troši puno novca na svadbe. Čak i kada neko nema dovoljno novca, pozajmi ga ili podigne kredit, jer je običaj da se pozovu svi oni kod kojih ste Vi bili gosti. A obično to bude mnogo ljudi. Pripreme za svadbu traju dugo. Ali uvek su svi tu da pomognu. Običaj je, iako mlada zivi već dugo sa mladićem (dvadeseti je vek) da provede noć u kući svojih roditelja. Sledećeg dana mladoženja i njegovi prijatelji dolaze u koloni automobila, neprekidno svirajući. Kada dođu do mladine kuće prvo moraju da pucaju i obore jabuku, privezanu visoko na drvetu. Mladoženja puca zajedno sa svojim drugovima. Posle jabuke dolazi druga prepreka.  Dever mora da otkupi mladu od njenog brata – ovo je zabavan običaj, novac se ionako potroši na muziku. Odavde mladoženjini i mladini gosti odlaze zajedno u Crkvu gde se održava Hrišćansko – Pravoslavno venčanje. Većina gostiju je ispred Crkve  i čeka da čestita mladencima, dok su porodice  unutra. Mlada i mladoženja stoje ispred oltara a kum i stari svat su iza njih. Svi drže sveće u rukama. Posle svetog venčanja mladenci izlaze iz Crkve gde ih zasipaju sitnim novcem – to je simbol

Postoje ostaci skoro  četrdeset utvrđenih srednjovekovnih gradova i tvrđava u Srbiji. Srpske tvrđave su nastale na strateški važnim geografskim tačkama neposredno uz reke, ključne saobraćajnice ili na graničnim linijama odbrane. Neke su vojna utvrđenja  dok su druge štitile posede vladara i njihove dvorce. Neke od tvrđava su služile za zaštitu manastira. Kao značajni spomenici Evropske vojne arhitekture oni takođe predstavljaju važan kulturni i istorijski deo naše turističke ponude.   KALEMEGDANSKA TVRĐAVA   Smešten u glavnom gradu – Beogradu, na ušću Save i Dunava, Kalemegdan je jedan od najvažnijih srednjovekovnih gradova. Činjenica da je se ovde vodilo 115 bitaka, mnogo nam govori o značaju tvrđave. Drevno keltsko naselje Singidunum je prvo podignuto  na ovom mestu. Posle  Kelta gradom su vladali Rimljani, Vizantinci, i Mađari. Neko vrijeme grad je pripadao srpskom kralju Dragutinu. Turci i Austrijanci su se vekovima borili za Kalemegdan. Danas je tvrđava okružena Kalemegdanskim parkom  i pretvorena je u muzej na otvorenom. Mesto je mnogih kulturnih događanja koji se održavaju svake godine.     PETROVARADINSKA TVRĐAVA   Je poznata i kao Gibraltar na Dunavu. Nalazi se na stenovitom bregu nasuprot  današnjeg  centra Novog Sada. Zbog svog značajnog geografskog položaja, mnogi narodi poput Kelta, Rimljana, Avara, Vizantinaca, Mađara, Turaka i Austrijanaca,  koji su na kraju i izgradili tvrđavu kakvu je danas znamo, želeli su da gospodare ovim veličanstvenim utvrđenjem. Petrovaradin je vrlo dobro  očuvan i on je druga po veličini tvrđava koja se može naći u Evropi. Smatra se jednim od najboljih ostvarenja evropske vojne arhitekture iz 18. veka.   SMEDEREVSKA TVRĐAVA   Utvrđenje je podignuto od strane despota Djurdja Brankovića kao nova predstonica države. Odavde su se vodile bitke protiv jakih napada Turaka u 15. veku. Nalazi se na ušću reka  Jezave i Dunava i smatra se jednom od najlepših tvrđava u Evropi. Osvojili su je Turci 1459. I